Ћао друштво. Управо смо завршили са активностима за данас и грабим прилику да вам пишем пре него што се изгубимо под светлима Париза... За Париз се шалим. Сви ме питају зашто се нисам сликао поред Ајфеловог торња. Тренутно сам у Сетеу, на самом југу Француске, близу Монпељеа, а још ближе мору.
Нисам видео ни светла Париза ни ту чувену металну конструкцију, али могу да видим одсјај месечине у води и чујем шум таласа чим изађем из хотела.
Време је предивно. Ужелео сам се сунца, па смо данас слободно време провели у купању и сунчању.
Храна је преукусна. Има пуно поврћа, морских плодова, различитог тропског воћа, а колачи су им најбољи на свету... Морски пужеви и нису неки.
Што се вина тиче - предобро је. Сада ми је јасно зашто га зову пићем Богова. Осећао сам се као Бог већ након прве боце.
Да не помислите да само уживамо, једемо и пијемо. Данас смо баш били вредни. Почели смо да радимо на писању пројеката. Представио сам организацију и спојио се са људима сличних интересовања, по једним из Немачке, Француске и Србије. Сви вредно раде у својим организацијама и биће нам партнери на некој од интеркултуралних размена које ћемо организовати.
До краја обуке ћемо вероватно имати готов пројекат који ћемо да предамо немачко-француској канцеларији за младе или Ерасмус+. Но отом-потом. Сада гледам да уживам у сваком тренутку, научим што више корисних ствари и записујем све занимљиво што се овде дешава.
Послаћу вам неке слике сутра. Видимо се и чујемо. Мислим на вас.
Аутор текста је Петар Ђорђевић, активиста Младе активне Грачанице
Нема коментара:
Постави коментар