Архитектонски и други уметнички садржаји Грачанице

Према историјским изворима, назив Грачаница се први пут помиње у писму папе Benedictа IX барском надбискупу Marinu 1303. године. У писму се помиње парохија Grazaniza, а име истоимене парохије потиче од имена села Грачанице. 

У овом тексту биће обрађена значајна места која се налазе у  Грачаници и њеној околини, почевши од Улпијане из старог века , преко средњовековног манастира Грачанице и споменика који представљају период Немањића, до споменика који обележавају период новог и најновијег доба, у туристичком погледу, у виду архитектонских и уметничких садржаја.

Период Старог века - Улпијана (Ulpiana)

Улпијана (Ulpiana) или Јустинијана Секунда (Iustiana Secunda) је била римски и рановизантијски град у провинцији Горњој Мезији. Простире се (њени остаци тачније), на површини од 70 хектара на простору између Приштине, Грачанице и Липљана, на свега километар од манастира Грачаница. Не зна се са сигурношћу када је основана Улпијана, али је то највероватније било током владавине цара Трајана (98—117). Иако је град био опасан бедемима широким и по три метра, ојачаним кулама у облику потковице смештеним на раздаљинама од по тридесетак метара, Готи су га опустошили 471. године. Пола века касније, Улпијана је 518. године сравњена са земљом у великом земљотресу. Град је након тога обновио византијски цар Јустинијан I (527—565), по коме је град и назван Јустинијана Секунда.

Улпијана се налази под заштитом државе Србије као археолошко налазиште од изузетног значаја, али је њен статус нејасан, како услед саме политичке ситуације у јужној српској покрајини, тако и услед чињенице да су приватна лица власници земљишта на коме налазе њени остаци. Археолошка истраживања Улпијане започета су 1954. године, а ископавања трају и даље. 

Улпијана је веома популарна дестинација коју туристи никако не би пропустили да посете. Налазиште је у протеклих пар година ограђено и изграђен је пут од песка који привлачи туристе и омогућава лакши приступ самим ископинама. Ово даје озбиљну могућност изградње музеја у Грачаници, где би се представили неки од ископаних предмета налазишта, или њихових копија. Такође би се могло отворити јавно позориште на отвореном, које би било изграђено у стилу који одговара периоду постојања Улпијане, где би се одржавале представе, јавни говори или рецитације песама.

Период Средњег века - Манастир Грачаница и Косовски бој

Грачаница је такође позната и по истоименом манастиру Грачаница који се у њој налази. Он је један од најзначајних културно-историјских споменика Србије, као и један од њених водећих духовних центара. Манастир је подигнут 1321. године, задужбина је краља Милутина, његове жене Симониде и сина Стефана, и посвећен је Успењу Пресвете Богородице (Велика Госпојина). Манастир је изграђен од наизменичних слојева цигле и камена у српско-византијском стилу, на темељима двеју цркава. Старија је била тробродна рановизантијска базилика, а друга је била једнобродна базилика из VIII века. Грачаница има основу описаног и уписаног крста (једног у другом), пет купола, три апсиде  и спољну припрату која је накнадно додата. Иако унутрашњост манастира није била подесна за осликавање због своје атипичне конструкције, манастир садржи преко 200 ликова светаца и преко 100 композиције светаца. 

Поред поменутог манастира, споменик Милошу Обилићу пружа могућност да се Грачаница веже за Косовски бој као централни догађај српског идентитета, као и могућност изградње архитектонских објеката везаних за ову тему. Добар пример једног од ових ахитектонских објеката је Мештровићев Видовдански храм, који још није изграђен због политичких разлога.

Slika - Maketa Vidovdanskog hrama (muzej u Kruševcu)

Мештровићева жеља је била да се овај споменик налази на Газиместану, где се и одиграла Косовска битка, као и да се њиме потврди јединство народа који има три племена. Макета се тренутно налази у Народном музеју у Крушевцу. Маузолеј попут Видовданског храма био би права атракција у Грачаници.

Новији период

Манастир је кроз векове био инспирација највећим српским песницима као што су Десанка Максимовић и Милан Ракић.  Ово даје могућност да поменутим песницима у Грачаници буду изграђени споменици, библиотека или нека зграда за књижевнике, док је споменик краља Милутина већ изграђен, као и мозаик краљице Симониде, што представља још једну атракцију и пружа могућност привлачења туриста. 

У центру Грачанице налази се трг, који је назван  Трг Ослободиоцима, по споменику палим борцима у I Светском рату, а поред њега налази се и споменик Мала Грачаница, која је подигнута у част недужно страдалог 17.-годишњег Димитрија Поповића 2004. године. Још један објекат од великог значаја у Грачаници је Дом културе. 

Дом културе је носилац културних дешавања целе енклаве Централног Косова и Метохије. Испред Дома културе се налази уметничка инсталација Missing, која такође привлачи велику пажњу туриста и пролазника, у виду покретне скулптуре са фотографијама киднапованих и несталих Косовских Срба у периоду 1998-2000,  која је дело Горана Стојчетовића и представља спомен на Косметске жртве. На пар метара од инсталације Missing налази се и биста Јанићија Поповића, књижевника из Грачанице који је описивао манастир и сакупљао народне умотворине. 

Поменуо бих и да се на 2 километара изнад Грачанице налази Грачаничко језеро, познато и као Бадовачко језеро, које је настало вештачком акумулацијом на реци Грачанки, где је грађена брана 1963-1966. године ради снабдевања Приштине, Грачанице и околних села водом, које би такође могло да буде од великог значаја за туризам Грачанице. Грачаница поседује и велики број угоститељских објеката, у које спада и Етно кућа, где туристи и мештани могу да уживају у домаћој кухињи, изворној музици и ентеријером који подсећа на прошли век. Поред Етно куће налази се и хотел "Улпијана", а у близини и хотел "Грачаница", који туристи могу посетити и уверити се да је подједнако леп и занимљив.

Новосаграђени урбанистички инфо-центар у центру Грачанице привлачи доста пажње и представља још једно од решења које ће помоћи у промоцији туризма. Осим инфо-центра и промоције туризма, постоји идеја и о изградњи Бизнис комплекса, а у ту намену је недавно изграђена зграда Социјалног предузећа и зграда Бизнис центра. 

С обзиром да постоји идеја да, када се изгради обилазница и измести саобраћај, део главне улице, од споменика Милоша Обилића до Трга Ослободиоца, претвори у пешачку зону са средњовековним мотивима, то ће заокружити причу о туристичком потенцијалу Грачанице.

На крају може се закључити да Грачаница поседује огроман потенцијал за архитектонска решења која би довела до већег развоја туризма. Све ове наведене ствари омогућавају Грачаници да се, не само туристички, већ и економски развија.

Горе наведени есеј написао је Јован Јовановић из Грачанице, на основу историјских извора који се могу наћи на интернету, а инспирисан идејама на састанцима чланства Младе активне Грачанице. Захвалност иде и професорки доц. др Саји Косановић која је дала ову тему студентима Архитектуре у Косовској Митровици.