Seksualna edukacija u školama: Da ili ne?

Današnja omladina sazreva i živi veoma brzo, žele da probaju sve, a mnogo toga mogu da saznan=ju na internetu. Tako je i kada su u pitanju fizičko sazrevanje i stupanje u polne odnose. Međutim, nekada informacije koje su dostpune na raznim portalima i društvenim mrežama mogu da zbune mlade ili ih navedu na pogrešan zaključak, pa bi uvođenje sekusulanog obrazovanja u školama bilo veoma značajno.

U ovdašnjim školama u redovnoj nastavi nema seksualnog obrazovanja, a čini se da nema ni previše interesovanja među nastavnicima da o stupanju u seksualne odnose i zaštiti razgovaraju sa učenicima.

Među učenicima ali i nastavnim osobljem vlada podeljeno mišljenje o tome treba li uvesti u obaveznu nastavu i predmet sekusualno obrazovanje.

Sa druge strane, roditelji sa kojima smo razgovarli smatraju da seksualna edukacija treba da se uvede kao predmet u školama, jer veruju da omladina treba da dobije više saznanja o stupanju u seksualni odnos, kao i da se upozna sa načinima prevencije od polno prenosivih bolesti ili neželjene trudnoće.

“Deca već znaju dosta o seksu, imaju pristup neogranicenim informacijama preko interneta. Ne bih voleo da bude obavezan predmet, jer je previše prosto. Svaki klinac od 10-12 godina zna o zaštiti, samo malo više edukacije o bolestima ne bi škodilo,” smatra N.M.

“Trebalo bi da se seksualna edukacija uvede kao poseban predmet, mladi treba da budu upoznati sa tim stvarima. Trebalo bi da bude obavezan predmet, kako bi mladi saznali više o tome. Trebalo bi da se edukuju o seksu, razvoju, zaštiti, i o bezbednom stupanju u seksualne odnose sa nekim”, kaže D.N.

Đaci smatraju da je važno da su upoznati, ali ne i da to bude obavezan predmet. Međutim, žele da saznaju više o trudnoći, ali i da prikupe informacije o preranom stupanju u seksualne odnose.

Direktor OŠ "Miladin Mitić" u Lapljem Selu Ljubiša Karadžić kaže da osnovna edukacija već postoji u okviru postojećeg plana i programa. 

"Možda bi trebalo samo proširiti tu edukaciju i povećati broj časova na kojima se govori o seksu i zaštiti. A da li će to biti poseban nastavni predmet ne može da odluči uprava škole već Ministarstvo obrazovanja”, kaže Karadžić.

Iako su mišljenja podeljena, većina smatra da bi omladina trebalo da bude što bolje upoznata sa svojom seksualošću, da ima što više informacija pre stupanja u seksualni odnos, jer pogrešne odluke i postupci mogu da im promene život.

Autor teksta: Miloš Savić 

Ovaj tekst je deo projekta "Mirovno novinarstvo među mladima na Kosovu" podržan od strane YIHR/USAID, a implementovano od strane Mlada aktivna Gračanica i KosovaLive, ali su stavovi u tekstu isključivo autorovi. 

Medijska objektivnost na Kosovu?

Mediji su jedan od značajnih aktera suočavanja s prošlošću i upravo način na koji oni o prošlosti izveštavaju uveliko određuje način na koji se medijska publika s prošlošću nosi, ali i način na koji prošlost utiče na sadašnjost i budućnost.

Više od dvadeset godina nakon rata, pomirenje u regionu je često na ispitu, dok izgradnja poverenja u našim društvima na Kosovu i danas ostaje jedan od najvažnijih društvenih ciljeva.

Uloga medija na društvo i pojedinca je ogromna, pa samim tim mediji I tekako moraju prihvatiti odgovornost za ono što plasiraju javnosti. Ipak, govoriti o medijima i njihovoj ulozi u izgradnji mira nemoguće je bez razmatranja međusobnog uticaja medija i društva u celini.

Kada je reč o medijskom izveštavanju o prošlosti I sadašnjosti na Kosovu, moje istraživanje pokazuje da mediji ne doprinose pomirenju i ostvarenju pozitivnih pomaka i odmaka od ratne prošlosti.

Novinarka i urednica ATV LIVE Teuta Arifaj kaže da objektivno izveštava o svim zajednicama na Kosovu. "Kao neko ko dugo godina ima iskustva u oblasti novinarstva, znam koliko je važno biti objektivan. S obzirom da napetost izmedju albanske I srpske zajednice na Kosovu oduvek postoji, svaki pogrešan citat ili priča može prouzrokovati nešto što obe strane ne bi želele" kaže Teuta. 

Ona je takodje istakla da je delom zadovoljna izveštavanjem srpskih medija o situaciji, ali smatra da objektivnost može da bude na većem nivou.

Ipak, čini se da nevladine organizacije na Kosovu imaju najbolju saradnju izmedju zajednica. Jelena Bulatović gaji ljubav prema volonterizmu još od srednjoškolskih dana kada je shvatila da želi da bude aktivan član svoje zajednice koji će svojim radom doprineti izgradnji boljeg društva.

Kao veoma mlada osoba, sa puno optimizma I podstaknuta idejom o jačanju civilnog sektora, u dogovoru sa prijateljima odlučili su da osnuju neprofitabilno društvo. NVO “Centar Manjinske Zajednice - CMZ” je osnovana 2015. godine sa sedištem u Gračanici. Na pitanje o saradnji sa albanskim nevladinim organizacijama, odgovorila je pozitivno: “Imali smo priliku da sarađujemo sa drugim organizacijama, pre svega albanskim. Naše iskustvo je neprocenjivo jer smo mnogo toga čuli i naučili o načinu kako treba jedna organizacija mladih da funkcioniše. I iz tih saradnji sam shvatila da samo civilni sektor može dovesti do podsticaja i poboljšanja saradnje između multietničkih zajednica.” 

Bez obzira na tenzije i političku nestabilnost, na Kosovu postoji bezbroj primera suživota i tolerancije među ljudima. Postoje oni koji su uvek bili i jesu ljudi. Oni koji su voleli svoje komšije i koji nisu dozvolili da im bilo kakva, politička, ili medijska propaganda, promeni mišljenje, ili ih natera na bilo kakav zločin. Ostali su ljudi. Mediji izveštavaju i o takvim primereima, ali ređe.

Građani češće ističu ono loše u medijima. Dešavalo se mnogo puta da osete strah nakon odgledane televizijske emisije ili pročitane vesti. Osim straha, osećaju napetost I tenziju prema drugoj zajednici.

Autorka teksta: Lidija Mašić

Ovaj tekst je deo projekta "Mirovno novinarstvo među mladima na Kosovu" podržan od strane YIHR/USAID, a implementovano od strane Mlada aktivna Gračanica i KosovaLive, ali su stavovi u tekstu isključivo autorovi. 

Život omladine u Gračanici na Kosovu

                                                                Gračaničko jezero

                                                            Manastir Gračanica 

Ako biste pitali mlade u Gračanici rekli bi da život u Gračanici i nije preterano interesantan, da nema previše mesta za izlazak, nema mnogo mogućnosti za posao i kvalitetno obrazovanje. Većina mladih želi da ode iz Gračanice, a poslednjih godina je sve više onih koji se školuju izvan Kosova.

Diskutovali smo sa mladima na ovu temu. Zanimalo nas je, kako mladi žive na Kosovu. Nikola Stojković je student Medicinskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. I on kao i većina mladih smatra da u Gračanici nema previše izbora. ,,Za ljude koji nisu odavde, i koji dolaze u poseti, Gračanica i okolina je mesto puno entuzijazma. Ali mi mladi, nemamo gde izaći, konstantno ista mesta i isti ljudi". Pitali smo mlade šta im najviše nedostaje u Gračanici? ,,Više mesta za izlazak, više marketa i butika. Svi mladi uglavnom žele da se presele iz Gračanice upravo iz tih razloga i jer nemaju čime da se zanimaju. Rekao je Ivan Jovanović" , student Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici.

Sve više mladih iz Gračanice odlučuje da se školuje izvan svog mesta, a mnogi odlazi zbog boljih mogućnosti za pronalazak posla.

„Pa jedini razlog je taj što van Kosova smatram da postoji više mogućnosti za obrazovanje, rad, druženje i drugo“, kaže Jovana Ćirković, učenica Elektrotehničke škole ,,Mihajlo Pupin". U Gračanici (tačnije u Badovcu) se nalazi Istureno odeljenje Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja koji funkcioniše po obrazovnom sistemu Republike Srbije. Ovaj fakultet nema baš najbolje uslove pa mladi brzo odustaju od školovanja. Osim ovog fakutleta tu su i odeljenje Ekonomskog fakulteta, Poljoprivrednog...

Što se tiče Srednjih škola u Gračanici funkcionišu Elektrotehnička škola ,,Mihajlo Pupun", Medinciska škola (Gračanica, Gušterica, Lepina), Mašinska škola ,,Preoce", Saobraćajna škola. Pitali smo kako se snalaze posle srednje škole? „ Ko hoće nađe način. Studiramo u Kosovskoj Mitrovici, i tamo imamo dosta izbora, ja se ne žalim, mislim da će se vremenom i ovde proširiti školovanje“ , Izjavio je Nikola Jović , student Medicinskog fakulteta, Kosovska Mitrovica.

„Snalazimo se nekako, ali jeste teško, mnogo bi nam bilo lakše kad bi imali ovde uslova“ , izjavila je Isidora Jovanović, student Učiteljskog fakulteta u Leposaviću.

Prema rezultatima popisa stanovništva 2011. godine, a koje su Srbi delimično bojkotovali, u opštini Gračanica, na Kosovu, je popisano nešto više od deset ipo hiljada stanovnika. Od tog broja Srba je bilo 68%, Albanaca 23%, Roma 7%. Međutim, organizacija OSCE, na osnovu podataka opštinskih službi, procenjuje broj stanovnika opštine na preko 21 hiljadu (tačnije 21.534), pri čemu bi udeo Srba bio oko 85%.

Gračanica je najpoznatija po srednjevekovnom manastiru Gračanica, ali i nalazištu Ulpijana iz srednjeg veka, brojnim drugim crkvama i spomenicima, od kojih se izdvajaju spomenik Milošu Obiliću. Takođe i Gračaničko jezero...

Autorka teksta: Jovana Živković 

Ovaj tekst je deo projekta "Mirovno novinarstvo među mladima na Kosovu" podržan od strane YIHR/USAID, a implementovano od strane Mlada aktivna Gračanica i KosovaLive, ali su stavovi u tekstu isključivo autorovi. 

Diskriminacija mladih na Kosovu?

 

Prema poslednjem istraživanju koje je sprovedeno krajem prošle godine od strane UNICEF-a, zaključuje se da je na Kosovu visoko izražena diskriminacija.  

Čak 70 % ispitanika tvrdi da ona postoji u većem ili manjem broju kao društveni problem. I istraživanje naše organizacije je pokazalo da su žene pri vrhu kada je u pitanju diskriminacija.

Međutim, oko 1/5 građana na Kosovu uopšte ne poznaje pojam diskriminacije, odnosno, ne zna samostalno, svojim rečima da opiše sta reč ,,diskriminacija" za njih znači. Mlade sa kojima smo razgovarali upitali smo da li su nekada bili diskriminisani od strane društva, kako su se osećali, i kome bi se obratili u slučaju da budu diskriminisani?

,,Mogu reći da nisam osetila diskriminaciju, ali žene i muškarci nisu jednaki po prirodi, pa ne mogu imati jednaku društvenu ulogu. Ali isto tako sigurna sam da ne bih mogla da prihvatim omalovažavanje, ponižavanje od strane bilo kod pojedinca," ogovorila je Dejana Stojanović student Medicinskog fakulteta u Severnoj Mitrovici.

Svaki čovek je vredan poštovanja, kaže Aleksandra profesorka Srpskog jezika i književnosti. ,,Smatram da je zabranjeno kada drugačaje postupamo prema zaposlenima, samo ako je razlog neka njegova karakteristika. Ali na sve to utiču mnoge društvene, verske, političke, ekonomske i druge okolnosti, i mislim da će se sve to vremenom promeniti", smatra ona.

„Mislim da se svakog dana suočavamo sa nekom vrstom diskriminacije, a jedini način je da pobedimo tu neku vrstu mržnje, jer svi mi trebamo da se borimo za svoja prava“, rekao je Jakov, student Pravnog fakulteta u Severnoj Mitrovici.

Međutim, postoje i drugačija mišljenja. „Što se tiče diskriminacije na Kosovu, sve idealno funkcioniše i, po mom ličnom mišljenju, smatram da se diskriminacija retko kad dešava u našoj okolini“ odgovorila je Jovana Ćirković , učenica - Elektrotehničke škole u Sušici.

Na Kosovu postoje brojne predrasude predrasude, od onih polnih, do etničkih, rasnih, kulturoloških, verskih. Obrazovanje i međusobno upoznavanje je važan korak ka razbijanju predsrasuda. Mladi ljudi, udruženim snagama, mogu pomoći da se smanji stopa diskriminacije.

Autorka teksta: Kristina Živković

Ovaj tekst je deo projekta "Mirovno novinarstvo među mladima na Kosovu" podržan od strane YIHR/USAID, a implementovano od strane Mlada aktivna Gračanica i KosovaLive, ali su stavovi u tekstu isključivo autorovi. 

Stepen zagađenosti životne sredine u Gračanici

Problem zagađivanja životne sredine neprekidno se povećava. Uzroci su, sa jedne strane, u neprekidnom povećanju broja stanovnika na Zemlji, odnosno smanjivanju raspoloživog životnog prostora za svaku jedinku ponaosob, a sa druge strane u neprekidnom povećanju potreba za prirodnim bogatstvima za tako mnogobrojno stanovništvo. U isto vreme odbacuje se i sve veća količina otpadaka.   

U Gračanici je problem iz dana u dan sve veći. Industrijska deponija, tj. jalovina iz rudnika Kišnica koja se nalazi pored samih kuća u ovom naselju i u blizini Gračanice, višedecenijski je problem. Uprkos težnji Opštine Gračanica da se ovaj problem reši, nadležno ministarstvo za zaštitu životne sredine ne preduzima ništa kako bi se jalovina na neki način uklonila i prekrila. Prašina koja se podiže usled vetra širi se direktno na Gračanicu a odatle je vetar nosi i u druge krajeve Kosova. Ulazi u hranu, vodu, stanovništvo je udiše.

Ništa manji problem nije zagađenost reke Gračanke. U ovu reku u kojoj su se nekad ljudi kupali danas protiče voda koja često menja boje u zavisnosti od hemikalija koje se ispuštaju. Zna se da otrov dopire iz fabrike nepoznatog vlasnika iz obližnjeg sela Ajvalija. Međutim, dve opštine, Gračanica i Priština, uprkos obećanjima gradonačelnika Srđana Popovića i Špenda Ahmetija da će pronaći zagađivača, to još uvek nisu učinili, a problem i dalje ostaje. Meštani Lapljeg Sela i Preoca godinama ukazuju na smrad koji svakodnevno udišu. Mediji su takođe više puta izveštavali, ali bez rezultata.

Ni sami građani Gračanice ne štede svoju reku. Često se u nju baca smeće. Ljudi zapravo nisu ni svesni da su oni posebni zagađivači, iako tvrde da su nezadovoljni stepenom čistoće u njihovom mestu..

Veliki problem u opštini Gračanica su divlje deponije. Gotovo svakodnevno niču nove. Posebno je ugroženo zemljište između Preoca i Ugljara, kao i između Preoca i Lepine. Prema podacima do kojih smo došli, na teritoriji opštine Gračanica ima više od 60 divljih deponija.

Javno komunalno preduzeće Ekologija više puta je pokušavalo da očisti deponiju u Ugljaru, ali uzalud. Pojedini nesavesni građani, a pre svega preduzeća iz obližnjeg Kosova Polja i dalje tu odlažu velike količine smeća. Svaku veliku promenu u vazduhu prouzrokuju gasovi, od kojih najviše CO2 (ugljen dioksid). Ovaj problem je posebno izražen u zimskom periodu, kada se loži.

Procenjuje se da se svakog dana u atmosferu ispusti 25 milijardi tona CO2 što će za posledicu do kraja veka imati porast temperature za čak 6 stepeni. Promena od 2 stepena imala bi izuzetno opasan uticaj na klimu i na biljni i životinjski svet. Posledice promena klime i globalnog zagrevanja mogu biti katastrofalne po živi svet. Povećanje nivoa mora , otapanje leda i bolesti koje su sve više aktuelne su samo neki od primera za koje znamo.

Građani smatraju da bi se ovaj problem rešio jedino uz saradnju sa lokalnom vlašću, ali ne vide posebnu zainteresovanost za to. Hajde da mi uradimo ono što je do nas: otpad bacajmo u kante previđene za to, budimo svesni posledica, čistimo za sobom i ne zagađujemo sredinu i vazduh jer - POSLEDICE mogu biti fatalne.

Autor: Ivan Krstić

Ovaj tekst je deo projekta "Mirovno novinarstvo među mladima na Kosovu" podržan od strane YIHR/USAID, a implementovano od strane Mlada aktivna Gračanica i KosovaLive, ali su stavovi u tekstu isključivo autorovi.