Život u malom mestu zaista nije uvek inspirišući. Gračanica - mesto sa veoma skromnim uslovima i mogućnostima, ali sjajnim ljudima punim potencijala i sposobnosti da ni iz čega naprave nešto korisno i izuzetno potrebno našoj omladini.
Nedavno sam postala član organizacije "Mlada aktivna Gračanica" koja našoj omladini nudi mogućnost i dovoljno prostora da se dokažu, pokažu šta umeju i za šta su sposobni, da i oni sami doprinesu poboljšanju naše situacije. Pored brojnih projekata koje sama organizacija sprovodi i realizuje, jedan se od njih mogao znatno istaći. Arduino radionica je baš ono sto je našoj omladini bilo potrebno da uđe u svet savremenog društva, da oseti čari savremene tehnologije koja se u drugim zemljama uveliko primenjuje. Takve stvari se retko mogu sresti na našim prostorima, a pogotovo u malom mestu kao što je Gračanica. Za samu radionicu sam slučajno saznala od drugarice koja je već tada bila učlanjena u organizaciju. U početku sam delovala nezainteresovano, ne znajući uopšte šta je to, niti kakvu funkciju obavlja. Ali radoznalost koja potajno čuči u meni naterala me je da odem i
sama otkrijem.
Radionica, kao i svaka druga, započela je uvodnom rečju glavnog organizatora i predstavnika organizacije, koji su nas uveli u sam pojam i objasnili značenje i funkciju radionice kao i samog Arduino uređaja. Arduino predstavlja mikroračunar koji se koristi pri izradi mnogih pametnih proizvoda, u šta smo se i sami uverili. Većina prijavljenih je bila sa fakulteta vezanih za elektroniku i tehnologiju, ali sam se ja, kao učenica Gimnazije, prvi put susrela sa određenim pojmovima.To nije predstavljalo veliki problem, jer je predavač odvojio dovoljno vremena da svima pokaže i objasni ono što do tada nismo znali.
Otpornici, kondenzatori, prekidači, diode i žice postali su osnov svake radionice, osnov svakog odrađenog projekta.. Bilo ih je mnogo... Od onih prostijih, baziranih na osvetljenju jedne diode, do onih komplikovanijih, spletom postavljenih žica,bazera, motora i velikog koda, koji je ponekad znao da predstavlja veliki problem. Ali kako se svaki problem da rešiti, i mi smo ih lako rešavali uz pomoć organizatora i iskusnijih učesnika radionice. Bilo je svega pet radionica, pri čemu nam je bilo dozvoljeno da koristimo prostorije organizacije i svoje vreme pametno trošimo na sticanju znanja iz ove oblasti. Neki od projekata na kojima smo radili bili su merenje temperature prostorije u kojoj se nalazimo, izrada semafora pomoću par dioda, kao i završni projekar "Simon Says Game". Završni projekat je obuhvatio sve što smo do tada naučili. Od korišćenja dioda, otpornika, bazera, LCD uređaja, prekidača i drugih žica.
Na dodeli sertifikata, prijatelji iz IPKO fondacije, uz čiju je saradnju uspešno organizovana radionica, pridružili su se i oprobali u igrici koju smo mi sami napravili. Uz njihove pohvale i pohvale same organizacije Mlada aktivna Gračanica, radionica je uspešno završena, a mi iz nje izašli bogatiji
novim znanjem i velikim stečenim iskustvom.
Autorka teksta, aktivstkinja MAG-a Nina Jovanović
