Debata o pčelarstvu i zaštiti životne sredine

U prostorijama Centra građanske energije u Gračanici, 26.09.2023. godine, održana je debata o pčelarstvu i zaštiti životne sredine, koju je podržalo Ministarstvo za regionalni razvoj. Ova debata okupila je pčelare, ekologe i stručnjake koji su razmatrali probleme povezane s pčelarstvom i ekološkim izazovima na Kosovu.

Učesnici su istakli da je nedostatak pčelinje paše i zagađenje prirode glavni problemi koji ugrožavaju pčele i pčelare na Kosovu. Takođe su napomenuli da je potrebno više angažovanja lokalne samouprave kako bi se prepoznali i rešili problemi infrastrukture, uključujući obeležavanje pešačkih prelaza i bolje uslove za pčelarenje.

Jedna od ključnih tačaka debate bila je potreba za podsticajima i obukom kako bi se mladi podstakli da se bave pčelarstvom. Učesnici su istakli da je pčelarstvo skupo i zahtevno, ali da su podsticaji i prilagođena podrška ključni faktori za privlačenje novih pčelara.

Debata je takođe ukazala na važnost polenizacije pčela u očuvanju prirode i potrebu za stalnim stručnim predavanjima kako bi se pčelarima pružilo najnovije informacije i tehnike.

U zaključku, debata je podvukla da je saradnja i udruživanje pčelara ključna za rešavanje problema pčelarstva i zaštite životne sredine na Kosovu. Takođe se istaklo da je potrebno više angažovanja lokalnih vlasti kako bi se podržao razvoj pčelarstva i očuvanje prirodne sredine.

Projekat "Beesiness", implementiran od strane Udruženja mladih - Mlada aktivna Gračanica, a podržan je od Ministarstva za regionalni razvoj. 

Debata o građanskom aktivizmu i pravima zajednica

U prostorijama Centra građanske energije u Gračanici, 26.09.2023. godine, održana je debata o građanskom aktivizmu i pravima zajednica. 

Ova važna diskusija, podržana od strane Ministarstva za zajednice i povratak, okupila je aktiviste, građane i stručnjake koji su izneli niz ključnih problema i izazova s kojima se suočavaju srpska i druge nevećinske zajednice na Kosovu.

Jedan od najznačajnijih problema istaknutih tokom debate je nedostatak poštovanja srpskog jezika od strane javnih i privatnih institucija na Kosovu. Učesnici su izrazili frustraciju i zabrinutost zbog nedostatka prevodilaca i službenika koji govore srpski jezik, što otežava komunikaciju i pristup informacijama. Takođe, istaknuto je da se odluke kosovskih institucija često percipiraju kao donete iz političkih razloga, umesto u skladu sa zakonima, što dodatno narušava poverenje zajednica. 

Debata je takođe osvetlila problem eksproprijacije zemljišta na severu Kosova bez odgovarajućih pravnih procedura i obaveštenja vlasnika. Učesnici su izrazili zabrinutost zbog nedostatka adekvatnog stambenog zbrinjavanja za izbeglicei raseljena lica koje već decenijama žive u kolektivnim centrima.

Nepoštovanje srpskog jezika takođe se odražava na kulturu, gde su kao primer organizacije navele da su morale da objašnjavaju međunarodnim donatorima da deca ne uče latinicu u početnim razredima, već da je ćirilica prvo pismo koje uče srpska deca na Kosovu.

Debata je ukazala na važnost poštovanja jezika i prava zajednica na Kosovu, kao i na potrebu za transparentnim procesima eksproprijacije zemljišta i stambenim zbrinjavanjem ugroženih i raseljenih lica.

Projekat "Aktivni građani za napredak zajednice", implementiran od strane Udruženja mladih - Mlada aktivna Gračanica, ima za cilj promovisati građanski aktivizam i prava zajednica, a podržan je od Ministarstva za zajednice i povratak. 

Savladavanje izazova upravljanja otpadom na centralnom Kosovu: Uvidi sa okruglog stola

Upravljanje otpadom predstavlja hitno pitanje koje zahteva inovativna rešenja i zajedničke napore. Nedavni okrugli sto održan kroz projekat "Deluj lokalno - sarađuj regionalno"  osvetlio je suštinske aspekte upravljanja otpadom na centralnom Kosovu, ističući izazove, uspehe i potencijalne puteve ka održivim praksama u upravljanju otpadom.

Jedno iznenađujuće otkriće sa skupa bila je razlika između kazni za ilegalno odlaganje otpada i taksi za pravilno odlaganje otpada. Pokazalo se da su kazne za odlaganje otpada na neovlašćene deponije značajno niže od troškova korišćenja određenih mesta za odlaganje otpada. Ovo otkriće naglašava potrebu za reevaluacijom struktura kazni kako bi se uskladile sa ciljevima održivog upravljanja otpadom.

Učesnici su se bavili složenostima u vezi sa određenim vrstama otpada, s naglaskom na automobilske gume i staklo. Nedostatak efikasnih rešenja za ove materijale izdvojio se kao značajan izazov. Iako je postignut određeni napredak u recikliranju plastike i papira, sastanak je istakao hitnost razvoja praktičnih rešenja za izazovne kategorije otpada poput guma i stakla.

Saglasnost na okruglom stolu bila je jasna: sveobuhvatno upravljanje otpadom zahteva sistemska rešenja koja odgovaraju raznovrsnim kategorijama otpada. Učesnici su naglasili važnost prilagođenih pristupa koji se bave različitim kategorijama otpada. Sistemski pristupi osiguravaju efikasno upravljanje otpadom od prikupljanja do odlaganja, smanjujući ekološki uticaj i unapređujući dobrobit zajednice.

Iako kompanije poput "Ekologije" u opštini Gračanica igraju ključnu ulogu u predlaganju rešenja za upravljanje otpadom, njihova ograničena sposobnost da sprovedu drastične promene je prepoznata. Bez obzira na ovu prepreku, njihov doprinos u pružanju inovativnih ideja ne može se zanemariti. Ovo ističe važnost partnerstava između manjih subjekata i većih aktera za uspešno sprovođenje strategija upravljanja otpadom.

Podaci podeljeni tokom diskusije pokazali su značajnu promenu u generisanju otpada. Tokom vremena, volumen pravilno odlaganog otpada značajno je porastao. Ova promena ukazuje na pozitivan trend ka odgovornijim praksama odlaganja otpada, što može imati dalekosežne ekološke koristi.

Smanjenje broja ilegalnih deponija sa 65 na 20 unutar opštine Gračanica odražava značajan napredak. Ovaj pad ukazuje na to da kampanje informisanja i inicijative za upravljanje otpadom imaju stvaran uticaj na suzbijanje ilegalnih praksi odlaganja.

Saradnja se pojavila kao učestala tema u diskusijama. Ustanovljavanje mreže saradnje među susednim opštinama identifikovano je kao ključno za efikasno upravljanje otpadom. Deljenje resursa, znanja i stručnosti može dovesti do sveobuhvatnih rešenja koja prevazilaze pojedinačne granice.

Okrugli sto je istakao potencijal za preduzetništvo u upravljanju otpadom. Osnivanje kompanija koje prerađuju prikupljene materijale otpada poput stakla i automobilskih guma pruža priliku za rešavanje problema otpada i istovremeno generisanje ekonomske vrednosti.

Naglašena je i mogućnost kreativnog ponovnog korišćenja i prenamene otpada. Učesnici su razgovarali o perspektivi pretvaranja otpadnih materijala u nove proizvode ili primene, čime se smanjuje opterećenje resursima i doprinosi cirkularnoj ekonomiji.

Prepoznata je uloga i nevladinih organizacija poput Komunikacije za društveni razvoj (CSD) u podršci neformalnim sakupljačima otpada. Kolektivni projekti sa organizacijama poput "Demokratije plus" i "Roma Versitas" pokazali su važnost integrisanja neformalnih sakupljača u širi okvir upravljanja otpadom.

Na okruglom stolu 23. avgusta 2023. učestvovali su predstavnici opštine Gračanice, kompanije "Ekologija", Radio Televizije KIM i Medija centra iz Čaglavice, Radio televizije Kosovo, kao i nevladinih organizacija, osim pomenutih i Gračanica inovacioni centar (GIC), Omladina SIMON, Gračanička omladinska inicijativa (GYI) i Centar za društvenu afirmaciju (CASA). 

Projekat "Deluj lokalno - sarađuj regionalno" je implementiran of strane Udruženja mladih - Mlada aktivna Gračanica, a podržan od "SMART Balkans - Civil Society in the Western Balkans" regionalnog projekta implementiranog od strane CPCD, CRPM, IDM, i finansijski podržan od Norveškog ministarstva spoljnih poslova.